Đorđe Balašević – Život je more

Život je more, pučina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna,
ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje:
oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al’ jos se ne dam i jos me ima.

U jutra rana plaše me senke
minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži, kao u snu.
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam
i sve su jače ruke sto me vuku dnu.

Možda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra
do nove žene, do nove luke.

Život je more…
Život je more…
Život je more…